Arivederči Hokaido

На палуби брода
Лежимо у својим лежаљкама
Дуге су сенке пластичних палми
Казаљке сунчаног сата

Људи плешу
У ритму таласа океана
Греју нас последњи зраци пред сумрак
Хоризонт постаје све мање стваран

Спојени мраком
Ветар у мокрим кабаницама
Хтео бих да се вратим
Сад схватам где сам грешио

Из бродског бара
Излази, мртав пијан, Јан Палах
Пита ме – Зар си још будан?
Зашто не спаваш?
Спавај.