Kad sviće dan

Глед’о сам, кад свиће дан,
Кад се буди град,
Како почиње да бледи румени облачак,
Другови ми стари старе,
Ни ја нисам тако млад,
Коса креће да се бели к’о јесењи маслачак

У мојој глави све су ређа
Права питања
Менталне болести
И нагли напади беснила

На моме лицу нема више
Крволиптања
Док покрај мене пролази
А некад би ме онесвестила

Прошлост, као незван гост,
Увлачи ми се у кост,
Доносећи само сету и преосетљивост
Мање наде, стрепње веће,
Води ме, а не знам где ће,
Креће треће десетлеће