Zbogom, rodna Belgijo!

Збогом, родна Белгијо,
Збогом, најдража домовино,
Одлазим у свети рат
На Луксембуржане

Збогом, родна Белгијо
Збогом, најлепша домовино,
Није ме страх да умрем јер знам
Умрећу за тебе

Док будем умирао, последња
Реч с мојих усана ће бити ''Белгија!''
И када будем пао, из мојих ће груди
Потећи крв – црна, жута и црвена

Збогом, родна Белгијо
Идем у далеке крајеве,
Али, где год да будем пао,
Пашћу на твоје плодно тле

Јер знај – од земље, Белгијо
Неће моћи да ме одвоје,
Док се не претворим у прах
У прах и прашину, и земљу Белгију!

Док будем умирао, последња
Реч с мојих усана ће бити ''Белгија!''
И када будем пао, из мојих ће груди
Потећи крв – црна, жута и црвена